Konsalting u zelenoj gradnji

Jedna od fundamentalnih razlika između zelene/održive i konvencionalne gradnje jeste u planiranju, pripremi, istraživanju i analizi. U ovoj fazi, pored vlasnika, investitora, izvođača i korisnika, učešće uzimaju najrazličitiji stručnjaci (npr. prostorni planeri, urbanisti, građevinski, šumarski i saobraćajni inženjeri, geolozi, ekolozi, pravnici...).

Objedinjavanje svih pomenutih subjekata u početnoj fazi veoma je važno zato što je održiva gradnja, gradnja po meri čoveka i gradnja koja za primaran zadatak ima da obezbedi maksimum konfora, najbolja rešenja za život i rad i zdravo okruženje, a sve to u sadejstvu sa tokovima prirode i minimalnom potrošnjim energije.

Arhitekte iza kojih su desetine održivih projekata u zemlji i inostranstvu i koji su svoju profesionalnu budućnost opredelili isključivo u smeru zelene urbanizacije, zajedno sa vama posvetiće se brižljivom projektovanju vašeg budućeg životnog ili radnog prostora. Njihov glavni zadatak je da odgovore vašim potrebama, prioritetima i zahtevima. Ovaj proces, takođe, iziskuje aktivno učešće svih relevantnih stranaka tzv integrativno projektovanje gde je određena uloga i područje za svaku struku (arhitekte, pejzažnog arhitekte, inženjera raznih specijalnosti, dizajnera, lokalne zajednice i naravno vlasnika/investitora i korisnika).

Nakon usvajanja projekta, sledeća faza, pre izvođenja radova, svakako je izbor održivih i lokalnih materijala. Tim sastavljen od tehnologa i inženjera će pružiti preporuke za izbor adekvatnih tehnologija, recikliranih kao i materijala sertifikovanih proizvođača (eco label npr) omogućiti dugotrajnost objekta, kvalitet i njegov pozitivan učinak na zdravlje korisnika.

Tokom izvođenja radova, u ovom pristupu bitno mesto zauzima i rukovođenje gradilištem, što kao što znate, nije slučaj u konvencionalnoj gradnji.

I na kraju, ali ne najmanje bitno, dolazimo do upravljanja zelenom zgradom i eventualne sertifikacije u nekom od EU standarda. Uspešno upravljanje zgradom ima direktan efekat na energetski bilans, tj. njenu energetsku efikasnost, a samim tim i finansijku opradvdanost projekta.

Sertifikacija objekta po trenutno aktuelnoj pravnoj regulativi kod nas, dobrovoljnog je karaktera. U nekim EU zemljama u slučaju javnih objakata (škola, bolnica i sl.) sertifikacija je obavezna, dok postoje zemlje gde je nemoguće dobiti ijednu upotrebnu dozvolu ukoliko se niste opredelili za neki od sertifikata. Proces sertifikacije, podrazumeva se, uzima učešće u projektu od samog starta, tj. faze planiranja i pripreme. Takođe postoji mogućnost sertifikacije već postojeće zgrade što donekle ograničava postupak, ali sa isto tako pozitivnim rezultatima.

Kako usaglašavnje sa standardom seže kroz sve faze procesa, tako je to slučaj i sa održavanjem tj. korišćenjem zelene zgrade. Pored vlasnika u ovoj fazi najvažniju ulogu preuzimaju lokalna zajednica i korisnici. Još tokom početne faze inženjeri stručnjaci za procenu utroška energije, izrađuju uputstvo za korišćenje za zakupce ili priručnik za održavanje i upravljenjem objektom. U ne malom broju slučajeva, moguće je sprovesti i obuku sa istim ciljevima.

Posle mnogih pomenutih stavki u ovom procesu, postupaka, procedura i sl., pomislićete možda kako je sve jako komplikovano i posle učešća ovoliko subjekata i struka u projektu zapitaćete se:

Na sva ova i mnoga druga pitanja koja budete imali rado ćemo vam odgovoriti kroz statistike, šeme, bilanse, opise mernih sistema, krive, cost/benefit analize i najvažnije iz dobrih primera izvedenih projekata i kroz razgovor sa zadovoljnim korisnicima koji su svoj život/rad podigli na jedan viši nivo i koji sa svojim porodicama uživaju punim plućima u umetnosti življenja.

Zasad, neophodno je reći da mit da zelena gradnja košta više od standardne nije istinit. U zavisnosti od projekta, evropska statistika kaže da nominalno investicija može biti veća za oko 15% u poređenju sa jeftinom, neodrživom gradnjom, ali ako uzmemo u obzir životni vek zgrade, uštede u enegriji i vodi i korišćenje obnovljivih izvora energije, činjenica da je skuplja ne stoji. Posle prvog računa za grejanje za stan od 70-ak m2 koji iznosi oko 15e, jasno je da trud nije bio uzaludan. EU statistika takođe kaže da svaka ovakva investicija, veća za 15% u startu biva isplaćena za 7-8 godina eksploatacije. Znači, sistemi isplaćuju sami sebe.

Posebna je tema ako se investitor odluči za passive hose standard ili bilo koju zero energy zgradu. To znači da će ona proizvoditi i akumulirati više energije nego što će trošiti.

Veća vrednost zelenog kvadrata na tržištu i veće cene zakupa u stambenim i poslovnim zgradama, kao i bolji razultati đaka u zelenim školama, brži oporavak pacijenata u zelenim bolnicama, bolji učinak zaposlenih u održivim poslovnim objektima i veći promet roba i usluga u tržnim centrima izgrađenim u zelenom stanardu su rezultati obimnih svetskih studija koje ćemo rado podeliti sa vama.

Sve ovo, ne samo zato kako bi odabrali Cebros grupu da vas savetujemo ili projektujemo vašu buduću kuću snova, već da bi uz visoki kvalitet života ”zadovoljili sve naše potrebe, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje njihove”, kako kaže jedna od definicija održivog razvoja, a što je krajnji cilj savremenog, uspešnog i savesnog čoveka. Zapravo ,svaki pojedinac je odgovoran i da doprinese uspostavljanju ravnoteze između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema. Jedino na taj način će budućnost naše dece biti bezbrižna.